Последице рата
Одломак из чланка у бугарским новинама, 26. јул 1913.
ПОТПИСАН МИРОВНИ СПОРАЗУМ
Мировни споразум је потписан у Букурешту, али на Балкану неће бити мира. Не може бити мира тамо где има насиља. Мировни споразум потписан у Букурешту је одобравање најбруталнијег насиља. Бугарска се никад неће помирити с тим. Смањена, сужених граница, опљачкана, угушена, силована, почеће у новим границама да ради на томе да десет пута ојача, и економски, и културно и физички, како би чим јој се укаже прилика, вратила оно што јој припада, и по националном и по историјском праву.
Народна воља, бр. 58, 26. јул 1913
Мартулковљева сећања о првом сусрету између српске војске и грађана његовог родног града Велеса, јесен 1912.
Од самог почетка су балкански савезници – „ослободиоци“ бележили велике победе против Турске. Приликом заузећа Велеса од стране српске војске, ми грађани смо „ослободиоце“ прихватили врло достојанствено. Треба признати чињеницу да је у првим данима рата највећи део становника, са мало изузетака, био у делиријуму од среће. Коначно је дошао крај петовековном турском јарму! Били смо испуњени надом да ће се стећи услови за бољи живот, изградњу земље и одбрану интереса македонског народа, и да је ово крај тешке прошлости. Али, на несрећу, од самог почетка се могло видети какви ветрови дувају међу савезницима, „ослободиоцима“, и каква изненађења се ускоро могу очекивати. Наши „ослободиоци“ нису крили своје великосрпске аспирације. Кад би започели разговор са неким грађанином, одмах би питали: „Шта си ти?“ И ако би добили одговор да тај није Србин, рекли би: „Тако је било до сада, али убудуће више неће. Бугари су радили на томе да вас претворе у Бугаре, али сад ћете бити добри Срби. Треба да знате ово: тамо где крочи српска нога, то ће бити Србија.“
Мартулков, Моето учевство, стр. 243-244
Српски краљ Петар обећава једнака права за све народе различитог етничког порекла који живе на територијама припојеним Србији
Из прокламације српског краља Петра Мом драгом народу ослобођених и присаједињених области Мојим данашњим прогласом, присаједињене су на основу закључених међународних споразума ваше земље Краљевини Србији… Све старање моје биће управљено да сви ви без разлике вере и порекла будете у сваком погледу задовољни, просвећени и закриљени правдом и безбедношћу које ће вам ујемчити владавина слободне Србије. Сви ћете бити пред законима и властима једнаки. Вера свачија, имање и личност биће поштовани као светиња. Моја ће влада без прекида радити на просветном, привредном и сваком другом пољу нашег напретка.
А ви само треба да прионете из све снаге на рад, да одбаците досадашње заблуде, раздоре и неслоге па сложно у братском загрљају избришемо са лица наших лепих постојбина све трагове дугог робовања.
Петар (потпис) 25. август 1913, у Рибарској Бањи (следе потписи чланова српске владе)
Балкански рат у слици и речи 29, 31. август (13. септембар) 1913.