Апсолутистичке монархије
Апсолутистичка монархија је државно уређење које је карактеристично за период од XVI до XVIII века. Већина држава у Европи у том периоду биле су апсолутистичке, укључујући Француску, Шпанију, Русију, Хабзбуршку монархију (Аустрију)… Државом управља монарх (цар, краљ, кнез), који има неограничену (апсолутну) власт у својим рукама. Сматра се да је владарева власт света, тј. потиче од Бога и самим тим не подлеже никаквој сумњи, нити критици. Власт је наследна, преноси са колена на колено (са оца на сина) у оквиру владарске породице – династије. Владар као неограничени господар својих поданика, самостално доноси законе, води спољну и унутрашњу политику, командује војском. Војска је важан ослонац власти. Она осигурава монархову апсолутистичку власт, тако што гуши буне и немире. Типичан пример апсолутистичке монархије је Француска у доба Луја XIV, владара из династије Бурбона.
|
Један од присталица краљевског апсолутизма био је француски теоретичар Босије. У одломку из једне његове беседе (1669) говори о божанском карактеру владарске власти:
„Монархија је најопштији, најстарији и најприроднији облик владе. Кад се оснивају државе, настоји се доћи до јединства, а нигде није боље проведено јединство него под једним јединим поглаваром. Нема нигде ни веће снаге јер све сарађује заједно к једином циљу. Краљевска је власт, прво, света, друго, очинска, треће, неограничена. Кнезови радекао слуге Божје и као Божји заступници на земљи. Преко њих он извршује своју власт. Видимо, дакле, да краљевски престо није престо човека, него престо самога Бога.”
Са друге стране, неограничену власт владара савременици су оштро осуђивали. О томе сведочи писмо надбискупа Фенлона које је упутио Лују XIV:
„Језик се на двору сасвим изменио: настао је обичај да се не говори више о држави и о државном закону, него само још о краљу и краљевој вољи. Ваши су примитци и издаци порасли у неизмерност. Вас су подигли све до неба… Хтели су Вашу моћ изградити на пропасти свих сталежа краљевства, управо као да Ви можете постати велики тиме што бисте понизили своје поданике, док је ипак срећа поданика једини прави темељ сваке краљевске величине…
Ваше су име омразили, а цели француски народ учинили несношљивим код свих наших суседа. Ниједан од наших ранијих савезника није нам остао веран јер смо хтели имати само робове. Већ више од двадесет година, узрок смо крвавих ратова… Уистину нам је потребно само једно, а то се једно зове: бити праведан… Потреба да осигурамо границе не даје нам још никаква правног темеља да пљачкамо земљу своме суседу. Питајте о томе разборите, поштене људе и они ће Вам признати да је моја тврдња јасна као сунце…
Господине! Ви сте могли стећи чврсту и трајну славу да сте отац својих поданика и мировни судац у споровима међу Вашим суседима, а овако Вас Ваши суседи мрзе као непријатеља, а постоји опасност да ће Вас се и у Вашој држави бојати као окрутна владара…”
Ваше су име омразили, а цели француски народ учинили несношљивим код свих наших суседа. Ниједан од наших ранијих савезника није нам остао веран јер смо хтели имати само робове. Већ више од двадесет година, узрок смо крвавих ратова… Уистину нам је потребно само једно, а то се једно зове: бити праведан… Потреба да осигурамо границе не даје нам још никаква правног темеља да пљачкамо земљу своме суседу. Питајте о томе разборите, поштене људе и они ће Вам признати да је моја тврдња јасна као сунце…
Господине! Ви сте могли стећи чврсту и трајну славу да сте отац својих поданика и мировни судац у споровима међу Вашим суседима, а овако Вас Ваши суседи мрзе као непријатеља, а постоји опасност да ће Вас се и у Вашој држави бојати као окрутна владара…”