Октобарска револуција
Као и сваки историјски догађај и ову такозвану Руску револуцију многи славе,али такође и многи осуђују.Како и заправо она јесте донела много напретка,тј. веома брз и квалитетан развој,новоствореном Совјетском савезу,али истовремено слом руског духа,културе и саму љубав према нацији уопште (а да не помињемо животе Руса које су односили 'револуционари' деценијама после револуције),у праву су и једни и други.
Октобарска револуција није била узрок већ последица слабљења Руске империје почетком 20. века.Још 1905(после пораза од Јапана) ,такође 1910. јављају се штрајкови и побуне које Романови крваво утишавају и већи део протераних учесника,углавном жидова завршавају у западним престоницама.Али број штрајкова се временом,неприметно само повећава.Почетак Првог светског рата и мобилисање становништва повећава жељу народа за променама.
То користе бољшевици.Који са модификациом Марксове идеје,парама од немачког Вилхема и уз пуну подршку Немачке подижу револуцију.Прво феруарску,а касније и октобарску.Наравно Немци тада нису рачунали колику ће им то штету донети.Да се Русија разори,било је знатно битније.
8. марта 1917. у Петрограду избијају немири због кризе у снабдевању хлебом која је настала због диверзије на железници. Након што су се два дана окупљале по фабрикама и улицама, масе крећу према центру узвикујући „Доле апсолутизам!"-Тако је почела фебруарска револуција.
Фебруарска револуција је прва од две револуције у Царској Русији 1917. фебруарска револуција догодила се између 8. и 12. марта (23. и 27. фебруара по јулијанском календару) 1917. године и његова непосредна последица је абдикација цара Николаја II, колапс Руске империје и крај династије Романов. Некомунистичка руска привремена влада кнеза Георгија Лавова је заменила царску власт. После Јулских дана Лавова је наследио Александар Керенски. Привремена влада је био савез између либерала и социјалиста који су желели да подстакне политичке реформе, стварање демократски изабране извршне и Уставотворну скупштину.
Дана 17. марта, Русија је постала република.
Озбиљнија и делотворнија,Октобарска је била прва званична марксистичко-комунистичка револуција у историји.У њу су предводили Владимир Лењин и бољшевици, заједно са мењшевицима, левим социјалистима-револуционарима и анархистима.
Најважније револуционарне активности у Петрограду, тадашњој престоници Русије, су биле под командом Петроградског совјета, на чијем је челу био Лав Троцки и Војног револуционарног комитета, на чијем је челу био Адолф Јоф. Револуција се сматра као реакција на напоре који су били стављени на царску Русију као резултат Великог рата.
Русија је губила од немачке у Јулским ратовима,а дивљање унутар земље расло.Нова влада је за то оптуживала бољшевичке вође укључујући Лењина и Григорија Зиновљева који су били приморани да се крију .Иако је Бољшевичка партија радила полу-легално током јула и августа, њен положај на крајњој левици је консолидован. Радикални антиратни социјал-демократи, којима су се почетком године придружили межрајонци, су се стопили са бољшевицима у августу. Многи од њих, посебно Троцки, Јоф и Константин Јуренев ће се показати виталним за бољшевичко преузимање Петрограда. Александар Керенски, који је држао положаје и у Привременој влади и у Петроградском совјету, је веровао да му је неопходан поверљив војни заповедник. Међутим, након именовања, Лав Корнилов је видео прилику да са својим војницима освоји град и сам преузме власт у Петрограду. Када је Керенски схватио шта се дешава, успаничио се, а бољшевичка Црвена гарда се понудила да одбрани град. Керенски је чак толико био сигуран у њих да им је дао оружје. Корниловљеви војници на крају нису ни покушали да освоје град, пошто их је делегација војника који су бранили град убедила да се зауставе на железничкој станици, противно жељама њиховог команданта. Међутим, ово је била велика прекретница према Октобарској револуцији. Бољшевици су сматрани за браниоце града и подршка им се веома увећала, а подршка Керенском и Привременој влади је опала. Након Корниловљеве афере, углед Керенског је био „неповратно покварен“. Бољшевици су постали најјача група у Петроградском совјету почетком септембра 1917, док је Троцки постао председник Совјета.
Током свог већег дела, немири су Петрограду су били без проливене крви, са Црвеном гардом, предвођену бољшевицима, која је заузимала владине установе уз мали отпор пре коначног јуриша на Зимски дворац у ноћи између 6. и 7. новембра. Јуриш, који је предводио Владимир Антонов-Овсенко, је покренут у 21:45, након пуцња из крстарице Аурора. Зимску палату су чували Козаци, Женски батаљон и одред кадета војне академије. Дворац је заузет око 2 после поноћи. 7. новембар је узет као званичан датум Октобарске револуције
Следећег дана, Совјет је изабрао Совјет народних комесара као основу за нову совјетску владу, припремивши сазивање уставотворне скупштине, и усвојили Декрет о миру и Декрет о земљи.
Декрет о земљи је ратификовао акције сељака широм Русије који су заузели приватно земљиште и поделили га међу собом. Бољшевици су сматрали себе представником савеза радника и сељака и овековечили то схватање са српом и чекићем на застави и грбу Совјетског Савеза.
Нова постоктобарска,совјетска Русија постала је окосница у борби против колонијализма.20 година после револуције нова Русија била је једна од водећих светских сила,а Стаљин екзекутор масовних погубљења,названих 'чистке' на територији СССР-а Такође је омогућено је бесплатно образовање,бесплатна здравствена заштита,укинут је рад деце и уведено осмосатно радно време.Живело се прилично фино под будним оком КГБ-а.
Као и сваки историјски догађај и ову такозвану Руску револуцију многи славе,али такође и многи осуђују.Како и заправо она јесте донела много напретка,тј. веома брз и квалитетан развој,новоствореном Совјетском савезу,али истовремено слом руског духа,културе и саму љубав према нацији уопште (а да не помињемо животе Руса које су односили 'револуционари' деценијама после револуције),у праву су и једни и други.
Октобарска револуција није била узрок већ последица слабљења Руске империје почетком 20. века.Још 1905(после пораза од Јапана) ,такође 1910. јављају се штрајкови и побуне које Романови крваво утишавају и већи део протераних учесника,углавном жидова завршавају у западним престоницама.Али број штрајкова се временом,неприметно само повећава.Почетак Првог светског рата и мобилисање становништва повећава жељу народа за променама.
То користе бољшевици.Који са модификациом Марксове идеје,парама од немачког Вилхема и уз пуну подршку Немачке подижу револуцију.Прво феруарску,а касније и октобарску.Наравно Немци тада нису рачунали колику ће им то штету донети.Да се Русија разори,било је знатно битније.
8. марта 1917. у Петрограду избијају немири због кризе у снабдевању хлебом која је настала због диверзије на железници. Након што су се два дана окупљале по фабрикама и улицама, масе крећу према центру узвикујући „Доле апсолутизам!"-Тако је почела фебруарска револуција.
Фебруарска револуција је прва од две револуције у Царској Русији 1917. фебруарска револуција догодила се између 8. и 12. марта (23. и 27. фебруара по јулијанском календару) 1917. године и његова непосредна последица је абдикација цара Николаја II, колапс Руске империје и крај династије Романов. Некомунистичка руска привремена влада кнеза Георгија Лавова је заменила царску власт. После Јулских дана Лавова је наследио Александар Керенски. Привремена влада је био савез између либерала и социјалиста који су желели да подстакне политичке реформе, стварање демократски изабране извршне и Уставотворну скупштину.
Дана 17. марта, Русија је постала република.
Озбиљнија и делотворнија,Октобарска је била прва званична марксистичко-комунистичка револуција у историји.У њу су предводили Владимир Лењин и бољшевици, заједно са мењшевицима, левим социјалистима-револуционарима и анархистима.
Најважније револуционарне активности у Петрограду, тадашњој престоници Русије, су биле под командом Петроградског совјета, на чијем је челу био Лав Троцки и Војног револуционарног комитета, на чијем је челу био Адолф Јоф. Револуција се сматра као реакција на напоре који су били стављени на царску Русију као резултат Великог рата.
Русија је губила од немачке у Јулским ратовима,а дивљање унутар земље расло.Нова влада је за то оптуживала бољшевичке вође укључујући Лењина и Григорија Зиновљева који су били приморани да се крију .Иако је Бољшевичка партија радила полу-легално током јула и августа, њен положај на крајњој левици је консолидован. Радикални антиратни социјал-демократи, којима су се почетком године придружили межрајонци, су се стопили са бољшевицима у августу. Многи од њих, посебно Троцки, Јоф и Константин Јуренев ће се показати виталним за бољшевичко преузимање Петрограда. Александар Керенски, који је држао положаје и у Привременој влади и у Петроградском совјету, је веровао да му је неопходан поверљив војни заповедник. Међутим, након именовања, Лав Корнилов је видео прилику да са својим војницима освоји град и сам преузме власт у Петрограду. Када је Керенски схватио шта се дешава, успаничио се, а бољшевичка Црвена гарда се понудила да одбрани град. Керенски је чак толико био сигуран у њих да им је дао оружје. Корниловљеви војници на крају нису ни покушали да освоје град, пошто их је делегација војника који су бранили град убедила да се зауставе на железничкој станици, противно жељама њиховог команданта. Међутим, ово је била велика прекретница према Октобарској револуцији. Бољшевици су сматрани за браниоце града и подршка им се веома увећала, а подршка Керенском и Привременој влади је опала. Након Корниловљеве афере, углед Керенског је био „неповратно покварен“. Бољшевици су постали најјача група у Петроградском совјету почетком септембра 1917, док је Троцки постао председник Совјета.
Током свог већег дела, немири су Петрограду су били без проливене крви, са Црвеном гардом, предвођену бољшевицима, која је заузимала владине установе уз мали отпор пре коначног јуриша на Зимски дворац у ноћи између 6. и 7. новембра. Јуриш, који је предводио Владимир Антонов-Овсенко, је покренут у 21:45, након пуцња из крстарице Аурора. Зимску палату су чували Козаци, Женски батаљон и одред кадета војне академије. Дворац је заузет око 2 после поноћи. 7. новембар је узет као званичан датум Октобарске револуције
Следећег дана, Совјет је изабрао Совјет народних комесара као основу за нову совјетску владу, припремивши сазивање уставотворне скупштине, и усвојили Декрет о миру и Декрет о земљи.
Декрет о земљи је ратификовао акције сељака широм Русије који су заузели приватно земљиште и поделили га међу собом. Бољшевици су сматрали себе представником савеза радника и сељака и овековечили то схватање са српом и чекићем на застави и грбу Совјетског Савеза.
Нова постоктобарска,совјетска Русија постала је окосница у борби против колонијализма.20 година после револуције нова Русија била је једна од водећих светских сила,а Стаљин екзекутор масовних погубљења,названих 'чистке' на територији СССР-а Такође је омогућено је бесплатно образовање,бесплатна здравствена заштита,укинут је рад деце и уведено осмосатно радно време.Живело се прилично фино под будним оком КГБ-а.
А. Витковац