Василија Вукотић
Ћерка је чувеног сердара Јанка Вукотића, а племенито порекло омогућило јој је школовање у Русији. Када су почели Балнкнски ратови син сердара још увек није био стасао за војску те је Василија током оба Балканска рата и током Великог рата, све до пропасти црногорске државе била ордонанс своме оцу. Преносила је у кључним моментима његове заповести и наређења и била је једина жена која је учествовала у чувеној Мојковачком боју, последње велике епопеје црногорске војске у Великом рату. Забележено је њено детаљно сведочење о спартанској борбености Црногораца који су бранили одступницу српској војсци која се повлачила пут Албаније. Умрла је у комунистичкој Југославији 1977.године и сахрањена је у породичној гробници Вукотића. Забележила је речи свог рођака Ђура Вукотића који је рекао: „Важно је да братска српска војска измакне. Ако ми изгинемо имаће ко да нас освети и сатре швапску силу. Ничија није до зоре горела!“ |