Анка Ђуровић
Анка Ђуровић послом болничарке почела је да се бави у својој 26-ој години у време Српско-турског рата 1876.године када је радила у болници у Крушевцу.Била је болничарка и током српско-бугарског рата, и током Балканских ратова. Била је једна од ретких која је добила дозволу да на самом ратишту организује пренос рањеника и да их превија. Када су топови објавили почетак великог рата Анка је већ била у подмаклим годинама, али то јој није засметало да се препусти ратном вихору и крене за тројицом својих синова који су били мобилисани. То су сигурно били тешки дани за Анку-„српску мајку“- како су је још раније прозвали, која је обилазила бојишта и превијала рањенике увек се плашећи да ће можда наићи на тело свог сина. Једног сина је пронашла када се тешко разболео од менингитиса, док је другог лечила од задобијене тешке ране. Позната је прича да када је ју је болест и сама савладала и када се разболела од колере, чим је оздравила отишла је у павиљон болнице да помогне лечење болесника. Са српском војском прешла је албанске планине, а у Солуну постала добровољна болничарка. За своје заслуге добила је орден “ Florens Najtingejl”, највеће признање Међународног комитета Црвеног крста. О Анки је остало записано да је „ она светли пример најлепшег споја српске патријархалне традиције у коју је уграђено много знања,а проткане са много љубави према људима“. |